О књизи: 2014 / Историју 14. Панцер дивизије Вермахта написао је њен ветеран Ролф Грамс, бивши командант 64. мотоциклистичког батаљона, који је била у саставу дивизије.14 1. тенковска дивизија формирана је у Дрездену 15. августа 1940. Ватрено крштење добила је током похода на Југославију априла 1941. Затим је пребачена у Пољску и учествовала у инвазији на. Совјетски Савез. Дивизија се борила од Буга до Дона, окончавши кампању 1941. на границама чувеног Миус фронта. 14. тенковска дивизија је 1942. године активно учествовала у летњој офанзиви Вермахта на јужном сектору Источног фронта и у Стаљинградској бици. У саставу 51. армијског корпуса 6. армије водила је жестоке борбе у Стаљинграду, била је опкољена и у јануару 1943. престала да постоји заједно са свим трупама фелдмаршала Паулуса. Командант 14. тенковске дивизије, генерал-мајор Латман, и већина његових потчињених су заробљени У лето 1943. године дивизија је формирана по други пут у Француској. Укључује и оне јединице „старе“ 14. тенковске дивизије које су успеле да избегну смрт у Стаљинградском џепу. Формација је убрзо поново пребачена у Украјину, где се борила на подручју Кривог Рога, Кировограда и Черкаса. Претрпевши велике губитке, дивизија се повукла у Молдавију, а затим у Румунију. Упорно бежећи из неколико совјетских џепова, у лето 1944. дивизија је пребачена у Курландију да помогне Групи армија Север. Активно је учествовала у свих шест битака за Курландију, добивши заслужени надимак „Курландска ватрогасна бригада“. У пролеће 1945. године, неке јединице дивизије су евакуисане морем у Немачку, али су њене главне снаге заробили Совјети. Тиме је завршена прича о једној од борбено најспремнијих тенковских дивизија Вермахта. Књига је заснована на обимном документарном материјалу и сећањима некадашњих колега аутора.